• 2026-10-30

Mala radionica iz Beograda koja pravi igračke od drveta

Igračka koju dete dobije za rođendan najčešće je prešla nekoliko hiljada kilometara pre nego što je stigla u kutiju. Postoji i kraći put, i u Srbiji ga ide više radionica nego što se misli.

Zanat koji se vratio

Proizvodnja drvenih igračaka bila je ozbiljna grana u Jugoslaviji, pa je devedesetih i dvehiljaditih gotovo nestala pod naletom jeftinog uvoza. Poslednjih desetak godina se vraća, iz dva razloga koji nemaju veze sa nostalgijom.

Prvi je montesori pristup, koji je iz pedagoških krugova prešao u mejnstrim i doneo tražnju za igračkama od prirodnih materijala. Drugi je prozaičniji — roditelji su se zasitili igračaka koje se lome za dve nedelje.

Kako to izgleda u praksi

Proces u maloj radionici ide otprilike ovako: priprema i sušenje materijala, krojenje, brušenje svake ivice, premazivanje bojama na vodenoj bazi, sušenje, sklapanje, kontrola i pakovanje. Kod komada sa mehanizmima — bravicama, prekidačima, zupčanicima — dodaje se i ručna montaža, komad po komad.

Vreme izrade jednog složenijeg proizvoda meri se satima, ne minutima. To je glavni razlog razlike u ceni u odnosu na masovnu proizvodnju i objašnjenje zašto domaći proizvođač ne pokušava da se takmiči na najnižoj ceni.

Šta se dobija, a šta ne

Pošteno je reći i jedno i drugo. Dobija se izdržljivost, mogućnost popravke i kratak lanac odgovornosti — kupac je udaljen jedan poziv od osobe koja je proizvod napravila. Gubi se cena, a kod nekih radionica i brzina isporuke u sezoni.

Servis je deo koji se najčešće potceni. Kad se kod masovnog uvoza nešto slomi, igračka se baca. Kod domaće radionice se u većini slučajeva pošalje zamenski deo, jer proizvođač taj deo i dalje ima u fioci.

Prepreke

Male proizvodne firme u Srbiji navode uglavnom iste stvari: cena sirovine i njena kolebljivost, papirologija oko sertifikacije, i teškoća da se nađe radnik koji ume da radi sa drvetom. Treće je možda najozbiljnije — zanat se nije predavao dvadeset godina i sada nedostaje cela jedna generacija majstora.

Izvoz je prilika koja stoji otvorena, jer je u zemljama EU cena rada znatno viša a tražnja za ručno izrađenim drvenim igračkama stabilna. Ali traži sertifikaciju i kapacitet koji mala radionica retko ima bez ulaganja.

Primer iz Beograda

Jedan od domaćih proizvođača koji radi na ovaj način je Smartwood, radionica iz Beograda koja izrađuje edukativne kućice, table sa aktivnostima, slagalice i montesori nameštaj za decu.

(Ovde ubaciti: godinu osnivanja, broj zaposlenih, mesečni kapacitet i jednu rečenicu osnivača. Bez tih podataka tekst deluje uopšteno i urednici ga teže puštaju.)

Zašto ovo vredi pomenuti

Ne zbog patriotskog argumenta, koji je i najslabiji. Nego zato što kupovina iz male domaće radionice znači da neko u zemlji ima posao, da se zanat prenosi dalje, i da postoji neko ko odgovara na pitanje čime je igračka premazana.

To poslednje je, kad se sve sabere, verovatno najpraktičniji razlog od svih.